Matura nosi više bodova

Učenici koji uskoro polažu malu maturu moraće manje da se oslone na uspeh iz škole, a više na znanje pokazano na testovima, jer je od ove godine način računanja bodova za upis promenjen, tačnije vraćen na model od pre nekoliko godina. Sa svim peticama iz škole moći će da imaju maksimalnih 60 bodova, a ako odgovore tačno na sva pitanja u tri testa, obezbediće još 40, umesto prošlogodišnjih 30 poena.

Testovi iz srpskog, odnosno maternjeg jezika, matematike i kombinovani test sa pitanjima iz istorije, geografije, biologije, hemije i fizike, imaće po 20 zadataka, ali će jezik i matematika biti vrednovani sa maksimalnih 13, a kombinovani sa 14 poena. Uspeh ih škole računa se sabiranjem proseka iz šestog, sedmog i osmog razreda i množi sa dva.

Ministarstvo prosvete vratilo je način bodovanja kakav je bio do 2014. godine, sa namerom da znanje pokazano na testu dobije veći značaj. Kako najveći broj učenika ima petice i četvorke u dnevniku, bilo je sve teže napraviti razliku na osnovu zaključenih ocena.

Učenici mogu da dobiju i bodove na osnovu nagrada na takmičenjima, koje će se takođe računati za upis u srednje škole. Prva tri mesta na međunarodnim takmičenjima nose 8, 10 i 12 bodova, a na republičkim 2, 4 i 6 poena.

Za polaganje male mature prvo će se prijavljivati oni koji na nju stižu sa zakašnjenjem od nekoliko godina – vanredni učenici stariji od 17 godina, koji će se u osnovnim školama prijavljivati od danas do 8. juna. U isto vreme prijavljivaće se i kandidati iz Republike Srpske, koji bi školovanje da nastave u Srbiji.

Završni ispit počinje testom iz srpskog, odnosno maternjeg jezika 18. juna u 9. časova. Drugog dana polagaće matematiku, a trećeg kombinovani test. Na svakom testu biće po 20 zadataka, a učenici će imati dva sata da ih reše. Ukoliko na pitanja odgovore ranije, moći će da izađu iz učionice, ali poslednjih 15 minuta izlazak neće biti dozvoljen.

Kada budu objavljeni rezultati i prođu rokovi za žalbu, učenici će školama predavati listu sa najviše 20 željenih obrazovnih profila. Nastavnici podsećaju đake da je važno da na listi navedu što više želja, kako se ne bi desilo da ostanu neupisani. Đaci se po školama raspoređuju tako što se ukršta njihov broj bodova sa listom želja i kompjuter to radi istovremeno za sve učenike, kako niko ne bi bio oštećen. Ako veći broj učenika, koji konkurišu u istu školu, ima jednak broj bodova, onda prednost imaju „vukovci“, oni koji sa takmičenja donose više bodova ili su na maloj maturi imali više bodova od njihovih takmaca za isto mesto u učionici.

SMEŠTAJ U DOMOVE

Đaci mogu da konkurišu za smeštaj u učeničke domove, za šta konkurs raspisuje Ministarstvo prosvete. Širom Srbije postoji 30 ustanova za smeštaj i ishranu učenika, još 29 škola koje imaju svoje domove, a đake primaju i studentski domovi u Boru i Kosovskoj Mitrovici.

Pravo na smeštaj i ishranu u domu imaju učenici koji idu u državne škole i koji su prvi put upisali određeni razred u tekućoj školskoj godini. Potrebno je i da su državljani Republike Srbije i da pohađaju školu van mesta u kome žive.

Osim uspeha, kriterijumi za prijem su i materijalni status – visina porodičnih primanja i da li učenik pripada nekoj od socijalno ugroženih kategorija.

POTREBNO ZDRAVSTVENO UVERENjE ZA STRUČNE ŠKOLE

OSMACI koji nameravaju da upišu srednje stručne škole u Konkursu za upis treba da provere koji su zdravstveni uslovi potrebni za željeni obrazovni profil. Za upis u gimnazije i pojedine četvorogodišnje profile stručnih škola nije potrebno lekarsko uverenje.

Neka zanimanja su veoma zahtevna, pa su visoki i zdravstveni kriterijumi koje kandidat treba da ispuni. To znači da, ukoliko učenici imaju problem sa, na primer, vidom, treba da provere da li je to smetnja u obavljanju posla za koji žele da se školuju. Za upis na gotovo sve smerove srednjih stručnih škola potrebno je lekarsko uverenje, koje učenici mogu da dobiju u domu zdravlja. Učenici koji žele da upišu Železničko-tehničku školu, pregled moraju da obave u zdravstvenim ustanovama „Železnice Srbije“. Ukoliko budu primljeni u Vazduhoplovnu akademiju, na pregled će ići u Dom zdravlja Novi Beograd, u dispanzer za medicinu rada.

EKONOMISTIMA MANjE ODELjENjA

POSLEDNjIH nekoliko godina smanjuje se broj odeljenja u ekonomskim i pravnim školama, pa taj trend očekuje i ovogodišnju generaciju maturanata. U Ministarstvu prosvete potvrđuju, za „Novosti“, da je najveće smanjenje odeljenja upravo u oblasti ekonomije, prava i administracije.

Posebni savetnik ministra prosvete Aleksandar Pajić objašnjava da je u ovoj oblasti predviđen upis 270 učenika manje nego prošle godine. Dakle, biće formirano devet odeljenja manje.

– U područjima rada saobraćaja i šumarstva i obrade drveta smanjeno je za po jedno odeljenje, a u trgovini, ugostiteljstvu i turizmu za dva – objašnjava Pajić. – Sa druge strane, povećan je broj odeljenja u gimnazijama, kao i u područjima rada geodezija i građevinarstvo, elektrotehnika, mašinstvo, poljoprivreda, lične usluge i zdravstvo.

Slobodnih mesta u gimnazijama i stručnim školama biće za 6,14 odsto više nego što je osmaka – za 71.661 učenika pripremljena su 76.064 mesta.

Najviše učenika moći će da upiše četvorogodišnje stručne škole i gimnazije – 60.640, od čega su 19.062 mesta u gimnazijama. Trogodišnje obrazovne profile moći će da upiše 16.106 prvaka, predviđen je i upis 242 učenika na dvogodišnje i 306 na jednogodišnje profile. U srednjim stručnim školama 3.507 učenika prvog razreda u oko 120 odeljenja moći će da se školuje prema dualnom modelu obrazovanja.
Izvor: Večernje novosti